Колико има студeната са инвалидитeтом који су укључeни у процeс високог образовања? Колико њих уопштe заврши студијe? У којој мeри су факултeти приступачни особама са инвалидитeтом? Колико су афирмативнe мeрe за упис рањивих друштвeних група на факултeтe дeлотворнe и довољнe?
Колико има студената са инвалидитетом који су укључени у процес високог образовања? Колико њих уопште заврши студије? У којој мери су факултети приступачни особама са инвалидитетом? Колико су афирмативне мере за упис рањивих друштвених група на факултете делотворне и довољне?
Сви ми желимо да изађемо из стана, да користимо градски превоз, уђемо у пошту, купимо хлеб у пекари. Само што не размишљамо о непостојању лифтова, нестандардизованим рампама, високим ивичњацима, лоше паркираним аутомобилима. Бар не док не добијемо дете, па морамо да гурамо колица. Или док не остаримо. Највећи број нас ће доживети старост. И бићемо слаби, сметаће нам ивичњаци, каменчићи на путу, аутомобили…
Свако од нас се у неком тренутку сусретне са баријерама које нам онемогућавају да водимо свакодневни живот онако како смо навикли. И зато је време да почнемо да креирамо сигурно и приступачно окружење. Не због особа са инвалидитетом. Због свих нас!
Мина је девојка која се креће помоћу колица. Када је отишла на жељени факултет да се информише о условима уписа, осетила је велико олакшање, због постојања рампе при улазу у установу. Међутим, превидела је да предавања нису на приземљу. Факултет нема рампу до других спратова, нити лифт. Мина долази на предавања пар сати раније, како би могла да пронађе особу која ће јој помоћи да се попне на спрат. Некада нико не може да јој помогне, а некада одлучи да ни не покушава, јер јој то нарушава самосталност и независност.
Можда представници институција имају исувише проблема и посла да би се бавили приступачношћу образовања особама са инвалидитетом. Али, ја верујем да је развој могућ и потребна ми је подршка свих, због – свих! Јер када уредиш систем који се тиче најрањивијих, попунио си све рупе и закрпе.
Овај текст настао је у оквиру кампање поводом Националног дана давања, који је део Пројекта за унапређење оквира за давање који финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а спроводи Коалиција за доброчинство, коју предводи Фондација Ана и Владе Дивац. Остали чланови Коалиције су Траг фондација, Цаталyст Балканс, СМАРТ Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије. Текст је настао на иницијативу и уз подршку Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у оквиру пројекта ‘’Подршка социјалном укључивању у Републици Србији’’, који се реализује уз подршку Владе Швајцарске.
Напомена: Текст одражава мишљења и ставове ауторке, који не одражавају нужно ставове поменутих организација и институција.